A Mogli Bi Malo Klikera?

Za one koji su zaboravili.

Prvo se peta zabije u meku zemlju (april je mjesec) a onda se rotira na peti, dok se u zemlji ne stvori prvo udubljenje, pa onda rupa, pa onda roša. Oko roše mora biti čistog prostora, koji će se onda postepeno još više očistiti tokom partija klikera. Neko onda brzo kaže "hôpa", što znači da on zadnji baca klikere, sljedeći kaže "predhôpa", što će reći predzadnji, a ostali se onda dogovore ko je prvi, ko drugi, itd. Stane se na liniju par metara od roše i onda se klikeri bacaju ustanovljenim poretkom. Ali prije nego što se bace, moraju se odrediti još neka pravila. Mora se znati da li su cike na pogotku ili na povratku. Ako su cike na povratku, to znači da se svi vraćaju na početnu ćizu ako nečiji kliker udari drugi kliker pri bacanju. Ako su cike na pogotku, onda onaj čiji je kliker spucao drugi kliker igra prvi. Također se mora ustanoviti da li su u roši slipci ili je u roši gotov. To je, naravno, važno pri čekanju. Ako se neko nađe u roši, on može da čeka. On kaže: "Čekam dvaput (ili jedanput, ili triput)", i onaj kojeg čeka mora da igra dvaput. Ako čekalac kaže "ponte prema roši", onda se mora ići prema roši. Onaj koji se čeka rizikuje da bude pogođen ukoliko ne uđe u rošu. Ako je u roši gotov, čekalac ispada iz igre, i onaj kojeg je čekao uzima mu kliker. Ako su u roši slipci, onda se dva klikera (čekaoca i čekanog) ispuštaju istovremeno iz ruke na sljedeći način: dva klikera se stave jedan iznad drugog između palca, kažiprsta i srednjeg prsta i onda se puste. Često se tada odbiju i onaj koji je bliži roši onda prvi igra, a niko ne gubi kliker. Otud u roši slipci imaju čestu sklonost izbici kao posljedici: čekani, dakle, pokušava da izbije čekaoca iz roše i ako ga izbije, onda je gotov (pod uslovom da čekani već ima rošu, tj. da je već bio u roši).

Elem, ustanove se pravila (recimo, cike na pogotku, u roši gotov) i klikeri se onda bacaju. Ako se ne desi cike, onda prvi igra onaj koji je najbliži roši. On želi da prvo uđe u rošu, jer da bi izbacio druge iz igre, mora da ima rošu. Onda čeka, pri čemu može da odredi uslove - osim ako "nema naređive" - igranja čekanog: može da kaže, "ponte prema roši", ili "ne čistiš, ne vadiš, ništa ne radiš". Čekani može da kaže "vadim", što će reći da može da promijeni pravac i ugao svog igranja u odnosu na rošu ili drugi kliker: izmjeri udaljenost u stopama ili prstima, a onda nađe tačku na istoj udaljenosti sa koje može da gađa. Ako kaže "čistim", to znači da može da počisti travu, kamenčiće ili zemlju ispred roše ili drugog klikera. Čekani onda ide ponte prema roši. Recimo da ne uspije da izbije čekaoca iz roše, nego mu se kliker mučenik zaustavi u blizini. Onda ga ovaj iz roše gađa: ako ga je čekao dvaput (ili dva puta po jednom i "ima sabire"), onda ga gađa dvaput. Ako ga isprve pogodi, jer je kliker čekanog blizu roše, onda može da gađa druge još dvaput, što je belaj za druge. U nekim varijantama igre, ako je kliker čekanog preblizu roši, onda ovaj u roši mora da ga gađa sa tačke koja je četiri prsta iza roše. Pogodak, naravno, izbacuje pogođenog iz igre, što ovaj mora da plati klikerom ili parama, zavisno da li se igra u klikere ili u pare - na početku igre se mora reći "hopa u klikere" ili "hopa u pare". (Ponekad se igra žnako, ali to je dosadno.) Onaj koji pogodi, igra još jednom. Onaj koji ostane zadnji, svejedno da li pogodi sve ili pogodi samo predzadnjeg, pobjednik je u toj partiji i automatski je hopa u sljedećoj. I onda to tako ide po vascijeli dan.

Pored pravila klikera, potrebno je znati i terminologiju. Recimo, ima više vrsta klikera: postoje jednoperci, dvoperci, petoperci i stoperci, u zavisnosti od odoka određenog broja obojenih pera u klikeru. Stoperci su očigledno najvredniji. Postoje i gvozdenci (koji su u stvari metalne kuglice iz kuglagera), plastenci (koji su prelagani, budući da su od plastike), i kamenci, koji kao da su napravljeni od mramora, te su tako najvredniji. Također, svako ima svoga sreću, tj. kliker koji je, navodno, sretniji od drugih. Srećo je često krnjo, jer se s njim toliko igralo da je okrnjen. Srećo može biti i malac, tj. vrlo mali kliker koji je onda jako teško pogoditi. Ako je pogodak posebno jak, ako se kliker tako spuca da se čuje mali prasak, onda se to zove zumba. Za zumbu je potrebno imati dobru tehniku: kliker se stavi u pazuh kažiprsta, i onda se iza klikera zategne palac, dok se ostala tri prsta upotrebljavaju za stabilnost i balans ruke. Sve to počne u proljeće i traje do jeseni, dok zemlju koja se pretvori u blato ne prekrije opalo lišće.

Zašto ja ovo znam, ne znam, nikad nisam bio nešto dobar s klikerima. Lako je moguće da i dan-danas djeca igraju klikera sa sličnim pravilima, kao što je lako moguće da se klikera u moje vrijeme u drugim dijelovima Sarajeva ili Bosne igralo po drugačijim pravilima. Ne znam, dakle, zašto je ovo znanje važno, ali je važno. Neophodno je, čini mi se, sjetiti se i reći istinu o nama, sad kad se laži o našim prošlim životima šire kao smrtonosna epidemija. Važno je reći: nekad davno, u tužnoj zemlji na dalekom Balkanu, bili su dječaci koji su s proljeća, na Dan oslobođenja Sarajeva, uvijek igrali klikera.